Estetske operacije i poduhvati - nisi ružna samo si siromašna?

Nisi ružna samo si siromašna?

Dobrodošli u još jednu danas veoma popularnu temu – estetski poduhvati i operacije. Još jedna u nizu predrasuda i osuda koje čujemo danas: “ova se sva izoperisala”, “jes kad se operisala inače ne liči ni na šta” ili “silikonjara” itd. Da li ovakvi komentari treba da postoje danas u našem društvu ili još preciznije među ženama?

Šta je definicija lepote danas?

Naime, svaka decenija počevši recimo od 50tih godina prošlog veka ima svoju definiciju lepote. I svaka ima svoj stil, najpopularniji način šminkanja, frizuru i odeću. Danas možemo primetiti da imamo mešavinu svega, svako je slobodan da iskazuje svoj lični stil i preference kada je moda u pitanju.

Sloboda iznošenja svog mišljenja i svog stava podrazumeva slobodu izražavanja kako u govornom smislu tako i u modnom. Ipak, složićemo se da postoje i dalje smernice i termin šta je in a šta out.

Takođe, estetski poduhvati su danas u velikoj meri prisutni pa imamo teme i ponekad čitavu polemiku oko toga da li se neka javna ličnost (ili ne mora uvek biti javna) podvrgla ovakvoj vrsti poduhvata ili je ipak to prirodno. Neki ljudi to sebi dozvoljavaju u velikoj meri pa se stiče utisak da to više nije stvar lično te osobe koja se odlučila na neku promenu hirurškim putem, već stvar svih ljudi oko nje, stvar ljudi koji će je videti u prolazu ili na društvenim mrežama.

S obzirom da različiti ljudi imaju različite ukuse, i da o ukusima ne treba raspravljati, na osnovu čega govorimo da je nešto u granicama normale ili nije – nebitno da li se radi o načinu odevanja, šminkanja ili pomenutim estetskim operacijama. A svi znamo da postoje takve norme.

Ono što takođe možemo da istaknemo danas jesu i šabloni – na osnovu toga šta želimo da budemo, podrazumeva da imamo određen izgled. Na primer:

Modeli – ranije su modeli morali imati potpuno prirodne specifične crte lica, boju očiju, gustu kosu i obrve itd. Danas možemo primetiti da se od modela traže slične stvari ali se gleda kroz prste ukoliko se takve stvari postugnu estetskim procedurama (uzak nos, upali obrazi, “fox eyes”, “brow lift”, manje ili više popunjene usne…). Posebno ako se radi o modelima koji imaju neku vrstu “pozadine” (čitaj: nepo babies) koja im je pomogla da budu tu gde jesu, uredu je i da se na telu odrade neke procedure kako bi figurna ispunjavala tražene uslove.
Starlete – izraz “izgleda kao starleta” nastao je upravo jer i one imaju određen izgled, mahom sličan pa ga ja zbog toga nazivam šablonom – jako velike grudi, dosta popunjene usne, fox eyes, što manji nos, izgled poput barbike, jako uzak struk i velika zadnjica.

Ovo su samo dva primera od verovatno jako puno šablona ali poenta nije u tome koliko ih ima nego da postoje uopšte, bez da znamo ko nam postavlja (ili nameće?) ovakve standarde.

Jer, primećujemo da je izgled modela generalno najpopularniji i da ga mnoge devojke prate, prosto je standard. Mnoge druge slavne ličnosti iz različitih sfera, glumice, pevačice, plesačice, influenseri prate upravo ovakav standard kad je izgled u pitanju i podrvgavaju se operacijama da bi bile što približnije takvom izgledu.

Ako uzmemo u obzir da su ovo ljudi koji zapravo imaju uticaj, na neki način, ljudi ih prate i ugledaju se na njih na osnovu njihovog rada i/ili uspeha, i da su oni ti koji zapravo utiču na ostatak planete da izgleda na određen način ili se oblači na određen način – postavlja se pitanje ko je njima nametnuo takav standard i ko na njih ima uticaj takav. Ljudi koji nama izgledaju kao ljudi od uticaja, zapravo prate nečiji uticaj i prenose ga na nas.

S ozbrirom na slobodu izražavanja, ljudi koji iskaču iz tih šablona kako treba izgledati (na nama dobar ili loš način) imaju pravo na to. Da li mi smatramo da je se neko odlučio za prirodan izgled ili za potpuno neprirodan izgled – i dalje, svako ima slobodu da radi i voli šta poželi.

Svako voli da vidi prirodan izgled, i divi mu se, ali opet – ne ukoliko ne odgovara standardima. Svi su oduševljeni prirodno punim usnama – šta fali malim tankim usnama, ili prirodno vitkoj figuri, prirodno dugoj gustoj kosi, ali šta fali svemu što je suprotno? Većinu ne oduševljava malo krupnija figura, ili kratka tanka kosa a da niko nema razlog zašto.

Tokom italijanske renesanse, pokazatelj lepote bili su krupni bokovi, za žene koje su mršave ili vitke smatralo se da su siromašne pa su stoga bile neprivlačne. Ako bismo obratili pažnju na skulpture žena kroz istoriju, videli bismo kako su tela žena uglavnom deblja, što govori da je tada privlačna žena bila punačka žena.

Da li nam društvene mreže nameću nesigurnost?

Svi danas smo žrtve društvenih mreža i ne možemo od toga da pobegnemo – hteli mi to ili ne. Na društvenim mrežama plasiraju se, uglavnom, stvari koje većina ljudi voli, koje će većina ljudi da prati i čemu će većina da se divi.

Na instagramu ili tiktoku na primer gledamo stvari koje svi želimo jer niko ne želi da gleda ono što već ima ili što mu je već dostupno – to je dosadno. Pa tako, ekskluzivne lokacije i putovanja, brendirana odeća i kozmetika, odvažan način života su ono čemu svi težimo jer to izgleda kao da nam obećava sreću. Ljudi koji svemu tome nemaju pristup i dive se tome žele na neki način tome da se približe.

Ali, ukoliko smo svakodnevno izloženi plasiranju načina života koji sebi ne možemo da priuštimo, naš život nam izgleda sve gore i gore. Manje smo u stanju da se osvrnemo na male stvari – jer male stvari nisu toliko bitne, i manje smo zahvalni na onome što imamo.

Javlja nam se ljubomora, FOMO, zavist i netrepeljivost prema ljudima koji imaju ono što mi nemamo, a sve potiče od nesigurnosti. Činjenica da nemamo sve te lepe skupe stvari koje svi žele nas čini da mislimo da ne možemo dovoljno dobro da se predstavimo i da budemo kvalitetni bez svega toga. Ljudi druge ljude ocenjuju na osnovu toga koliko imaju, pa odatle i strah da će nas ljudi podceniti samo na osnovu materijalnih stvari.

Kako stvari ovako funkcionišu najčešće, nesigurnost kod ljudi je sve više prisutna i ako se na tome ne poradi može da nam izazove opšte nezadovoljstvo životom. Neretko čujemo da su ljudi zbog društvenih mreža danas i u depresiji, jer život koji nam se prikazuje nije realan, a mi uporno težimo njemu.

Naravno, postoje ljudi koji se trude da probude svest društva o uticaju društvenih mreža ili da prikazuju život na što realniji način ili da ukažu na prave probleme sa kojima se svet suočava. Nažalost, ljudi žele da vide samo ono o čemu mogu da maštaju i što im nije dostupno, to nam je valjda u prirodi.

Da li su estetski poduhvati dobro rešenje i da li se može i sa tim preterati?

Sigurno smo svi dosta puta čuli “bila je lepa i vidi šta je napravila od sebe” ili nešto slično tome. To bi nam i reklo da da, može se preterati kako sa svim tako i sa estetskim poduhvatima.

Ali ljudi koji se na takve korake odlučuju, kajali se oni kasnije ili ne, pokazuju da im se ta odluka u tom momentu dopada – takav izgled kakav žele i kom teže im je lep i prihvatljiv. Iako nije većini, postoje ljudi kojima jeste i koji dele mišljenje da je malo ili malo više ekstravagantan izgled privlačan i/ili lep. S tim u vezi, za njih to nije preterivanje. Sve je stvar ukusa.

Takođe, ako bi postojala neka granica kako treba izgledati i koliko neko sme da se izoperiše i šta više nije lepo, onda bi bilo logično i da doktori ne pristaju da rade bilo kakav rad na bilo kome. Činjenica da sami estetski hirurzi širom sveta rade razne vrste operacija i poduhvata, i da ljudi izgledaju nama najčudnije moguće, pokazuje da se tim putem može ići i da svako prati svoj ukus a ne šta drugi kažu da je lepo. Mali paradoks, u ovom slučaju nam je to negativna stvar i mislimo da bi ti ljudi trebalo malo da se osvrnu na druga mišljenja.

Ljudi koji sebi mogu da priušte korekcije svog izgleda, bilo da je u pitanju lice ili telo, kako bi se osećali bolje po pitanju sebe ne treba da se plaše osude drugih ljudi. Ne bi trebalo ni da budu osuđivani, mada se uvek nađe taj neko.

Tačno je da treba biti zadovoljan sobom i srećan zbog toga što jesmo i kako izgledamo, i da se ne treba povinovati standardima koje postavljaju društvene mreže, ali ako smo sigurni u to ko smo i šta smo i smatramo da nam je potrebna neka vrsta promene da bismo sami sebi u ogledalu izgledali idealno – zašto da ne?

Bilo da se naš ukus poklapa sa trenutnim standardima lepote ili ne, bitno je da mi znamo da to radimo zbog sebe i prema našem ukusu. To bi značilo da razlog podvrgavanja bilo kakvom vidu estetskih poduhvata ne treba da bude samo zato što je onaj neko na instagramu isto to uradio pa ga svi sad hvale.

Zaključak

Koliko god da nam je sloboda izražavanja donela slobodu govora i svog mišljenja i stava, ukoliko ne želimo da uvredimo nekoga namerno ili na neki način ponizimo, moramo sa poštovanjem govoriti o tuđim izborima i odlukama – sami ćemo se odreći te mogućnosti da slobodno iskažemo da nam je nešto ružno ili previše.

Tako ni ovde, ne možemo reći da je neko preterao sa operacijama ili sa tim “na šta liči”. Svaki ukus poštujemo i svako radi na sebi šta i koliko želi, u skladu sa mogućnostima.

Ono što je bitno da svi imamo na umu – SVAKA devojka je lepa na SVOJ način. Treba da budemo srećne zbog toga što jesmo i pamet u glavu. Kad smo sigurne u sebe i u to što nosimo i ako i dalje želimo izmene na nama – dobrodošle su.